Baš kad sam mislio da sam u danilovgradskom političkom životu vidio sve što se vidjeti može, iznenadih se negativno dokle politička gramzivost i bezličje može daleko da ide. Elem, kako sam uvijek bio politički korektan i ovog puta ću, mada će se akteri sami prepoznati iako sam se vaskoliko potrudio da ne nacrtam baš o kome se radi.
Bijaše to neđe zimus, koliko me pamćenje služi, skupiše se tako neke mudrie glave i đon obrazi da sklepaju rukovodstvo jedne partije na lokalu. Politički, a i životno mudri, kako ih je, jel’te Bog dao i obdario, imali su već pripremljeno ime za predsjednika odbora.
Ali, ne lezi vraže – nadmudri ih najmanje mudri među njima – dade im nekakav papirus da se prisutni potpišu i brže-bolje ode u Titograd (kako to moćno zvuči, kao nekad ) i reče ,,el hefe-u“: Ja sam sad preCednik i samo sa mnom da se razgovara!!! Uskliknu rumenijah obrazčića uz prepoznatljiv stav i uzbiči.
Kako to ,,danilovgradCka pjaca“ umije svi se naljutiše, prokleše ga, uskliknuše u glas – prevara. Ali avaj – osta on ,,preCednik“ i odbor osta ljut na njega. Izio vuk magarca.
K’o biva niko sa njim zborit’ neće, biće ,,detronizovan“ ali utrča im nečesova mjesna zajednica sa nekakvim otcjepljenjem i ovaj ,,lažni preCednik rumenija obraza“ sa ,,alfom i omegom“ ovog odbora juče prozbori i mudro dođoše do zaključka – obići ćemo ove iz MZ i reći im da smo uz njih. I vaistinu bi tako. Usput zaboraviše šta su tranjali jedan za drugog jer ipak – posa’ je posa’. A ima i ona stara, ja ću tebi vojvodo a ti meni serdare a mi između sebe… ma znate već…
Sve do prije par sati kad, po starom dobrom običaju, obećanje ne ispuniše i ne odbiše inicijativu MZ. Što bi se reklo – raspala se služba ali ne i naša družba…
Šalu na stranu – sve se ovo ovako desilo.
A i šta očekivati od skorojevića rumenih obraza koji ima sudsku zabranu prilaska sopstvenoj kući i porodici, ali ima podršku onih koji su ga proizveli takvog da priča kako se ,,oni sa narodom danilovgradskim igraju ka’ na Soni“, ima i ugovorčić o djelu gdje mu svako malo kapne iz Opštine da sačini epohalni dokument pod nazivom ,,registar spomen obilježja u Danilovgradu“ a dalje od prve strane odmakao nije a preko 2 hiljade eura je do sada za to inkasirao, pa malo glumi profesora u jednoj školi u Podgorici gdje inače i živi zbog čega je suprotno Zakonu odbornik u SO Danilovgrad.
Kad sve ovo imamo u vidu, jedna poprilična papzjanija zar ne? Rekao bi čovjek i vrlo komplikovana – ne, nije komplikovana već je vrlo jednostavna i prosto, baš kao i akteri ove kolumne. Kažem ja – tragikomedija!!!“